Profesor Kojen se namesti na TV ekran, i veoma učeno nam propoveda da se Kosovski čvor dade preseći čistom i jasnom… analogijom. Analogija govori o tome šta je radila Njemačka posle Drugog svjetskog rata. I kako se najzad dokopala Istočne Njemačke.
Treba napisati Ustav, on je dakako već napisan, i samo čekati – vratiće se nama Kosovo. Koliko čekati? Pravoslavce ne treba takovo što pitati, sve je naše trajanje do Vječnosti.
Tako funkcioniše DSS. Kvazinaučno. Što analogija ni u čemu ne pogađa, sem u želji da se pogađa – nije bitno. I mnogo bolje analogije tek su analogije!
(Tamburalo u tamburu momče / Tanke žice kose devojačke / a terzija pero sokolovo)
