Ministar Dačić je imao raspjevani solilokvij 28. decembra 2018. Prilažem citate i moje komentare. Mada je to razgovor sa samim sobom…
1. “Na kraju, Crna Gora treba najzad da shvati da u Srbiji nema nikakvog žala zbog rastanka sa Crnom Gorom. Srećan put, kamo sreće da se nikad nismo ni spajali” (Ne, nije tako bilo i nije tako danas. Velji rat je završen okupacijom Crne Gore: Mišićeve jedinice ušle u tuđu državu – sa velikim zadovoljstvom i ‘bez prezanja’. Ispunjavao se veliki san Srbije da se stigne na toplo more i ujedno uništi suvišna jedna dinastija za srpski narod. Sve preko ponižavanja bratske saveznice u Ratu. Relevantan sud o ovome: čitati Milovana Đilasa, Besudnu zemlju, na primjer. A danas? Prezident AV javno kritikuje prethodnu vlast što je “izgubila Crnu Goru ne trepnuvši”. Žal je kad se neko vlasništvo izgubi, zar ne?)
2. “Na koga se Crna Gora žali, na Aleksandra Karađorđevića, polu-Crnogorca, unuka crnogorskog kralja Nikole Petrovića? Uostalom, i Karađordjevići su Petrovići koji su u Šumadiju došli sa crnogorsko-hercegovačkih brda. Jedan Šumadinac, Kruševljanin ili Topličanin nikad ne bi ukinuo Srbiju zarad Jugoslavije. I zašto bismo mi žalili zbog Crne Gore? I ranije smo bili dve države. Jedino što se nikad nije dešavalo da Crna Gora i Srbija budu u sukobu. To je ono što je tragično. Uostalom, i kralj Nikola, kad je uputio proglas narodu 1914. godine, napisao je “živelo naše milo srpstvo”. Nisam ja napisao to, nego on – kazao je Dačić.” (Pa šta ako je Zorka rodila Aleksandra? To je bilo pravilo da se orođavaju dinastije po Evropi, kako bi se sačuvala plava krv od Boga. To je rezultiralo često u degenerativne procese u dinastičkim porodicama. Nezavisno od toga, Hitler je bio Austrijanac, pa Njemci ne potežu taj argumenat e da bi oprali svoju ideologiju. To da građani koji vode porijeklo iz zabiti imaju hendikep u karijerama u matici – e to posebno mačku na rep. Znamo koliko je Napoleon patio zbog toga što je Korzikanac, ha, ha. I Slobodan Milošević što je iz Lijeve Rijeke, hi, hi. Pa Crnogorci su bez kalkulisanja pohitali da pomognu Srbiji, ne može se od te vrline izvrtanjem napraviti cinizam svoje vrste. Onaj ko je pohitao milom Srpstvu, zaslužuje bratske obzire. A pogledajte kako je prljavo dvosmislena rečenica: To je ono što je tragično.)
3. “Gusle su i srpske i crnogorske. (Ali su ‘slučajno’ zapisane u Uneskovom tefteru samo kao srpska baština, he, he.)
4. “I zato kad iz Crne Gore govore o velikosrpskoj agresiji, ja se uvek našalim i kažem da ja samo znam za velikocrnogorsku agresiju na rukovodeća mesta u Srbiji” (Kadrovska popustljivost, ako je nje bilo ikad, bila je instrument njegovanja podaničkog mentaliteta. Baš kao što je i mit da Srbija hrani Crnu Goru bio u istoj funkciji stvaranja kompleksa da ne vredimo mi iz onog dolje budžaka ni žutu banku – evo vam funkcija i kora hljeba, a mi znamo zbog čega. Na primjer, četničko dijete Rasto Babović iz Petnjika je prigrlilo tu obmanu sa svim žarom četničkog podaništva.).
5. “Sve najbolje Crnoj Gori, ne interesuje nas šta rade, osim kada su u pitanju srpski nacionalni i državni interesi i položaj Srba u Crnoj Gori, kojih ima 30 odsto. Položaj Srba u Crnoj Gori važan je element u bilateralnim odnosima dve zemlje, oni su konstitutivan narod u Crnoj Gori, a nikako manjina.” (Po ustavu, Crna Gora je građanska država.)
6. “Inače, mi pitanje jezika kojim govore građani Crne Gore ostavljamo njima na odluku, iako je činjenica da tokom razgovora naših zvaničnika prevodioci nisu potrebni.” (Tačno. Ni Piljarica Tačer i Glumac Regan nijesu imali prevodioce. Odlično su se razumjeli, ne samo jezički nego i neoliberalistički.)
7. “Srbija, takođe, smatra da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori važan deo njene istorije i kulture i da je kao takvu zvanični Beograd tretira.” (E, to je Crkva koja veli da su Crnogorci ustaše; zli srpski popovi nijesu dio tog ustaštva i takve kulture, naime po Irineju.)
8. “A ja lično verujem i da većinsko crnogorsko stanovništvo misli isto. Ali, sva ova pitanja mogu se rešiti dijalogom i deo su razgovora tokom susreta zvaničnika naše dve zemlje. Mislim da bi za naše odnose, ali i za unutrašnju stabilnost Crne Gore, bilo lekovito da Srbi postanu deo vladajuće koalicije. (Koji ne priznaju državu na čelu koje bi kao da učestvuje u vlasti.)
9. “Crna Gora treba da reši slučaj Branke Milić u okviru svojih institucija, a na Srbiji je da pomogne razmenom obaveštajnih podataka i informacijama.” (Ama da isćera žensko govedo iz ambasade, na pravni čistac.)
