Nema ovih dana osvrta i analize u novinama a da se ne pomene Smak Sveta 21. decembra 2012. Neke kolumne su pred kraj godine nagrađene, rutinske. Nije nagrađena samo ona (Z. P) koja je odisala prihvatljivom dozom filozofije i sociologije! Jer to je zabranjeno.
Dakle, evo šta kapitalisti (u njihovo ime nagrađivači iz privatnih medijskih prostora) ne dozvoljavaju da se govori i piše:
Svijet (naše okruženje) proizvode i uništavaju samo ljudi. Konfabulacija o smaku sveta (strah od imaginarnog) ukazuje na traumu potisnutog realnog konflikta u podsvesti čoveka koji se ne buni. Taj je čovek anksiozan (plaši se a ne zna da objasni porijeklo straha). A kako se anksioznost zavarava?
“Tako što se poveruje da je za decu umiruću od gladi, za omladinu starački obamrlu od iscrpljujućeg rada, za mase nezaposlenih, primorane da se kriminalizuju kako bi opstale, za do neba vrišteću nejednakost, za sve te i druge stvarne socijalne, političke i ekološke katastrofe – rešenje u smaku sveta.”
Ah, da ne zaboravim – javio se i Vidosav Stevanović sa nekog brda u egzilu u Srbiji, biranim rečima protiv zamena teza: “Mnogi ljudi nezavisnog mišljenja, osuđeni da žive izvan javnosti, podržavaju sve akcije protiv korupcije i tajkuna, dok ih bude. Kao što će sutra podržati i borbu protiv političke laži zato što je nisu ni napustili. Za potpisnika ovih redova tvrdim da će tako biti.”
