Gledamo na N1 razgovor sa Budimirom Lončarem. Gospodin je bio poslednji šef diplomatije države SFRJ.
Sjajan intelektualac, erudita, analitičar od nivoa. Treba zažaliti što je ta diplomatska škola socijalističke Jugoslavije nasilno ugušena.
Skoro nevoljno, gledalac upoređuje. Imali smo diplomate svetskog nivoa, a danas imamo dačiće i neuke pačiće koji pokušavaju nešto da nauče od srede do petka…
Mišad grize, ali po tlih gmiže. Ne mogu se mišad uspeti do olimpijskih visina na kojima su bili montanjar proleterski prvodivizijski Koča, ambasador u Moskvi Mićunović, svestrani majstor za filigranstvo od prvoklasnog diplomatskog porcelana Lončar.
Zašto je to tako. Koje je spolovilo uslovilo pad u ništavilo?
Tito jeste bio zanatlija mašinbravar, ali je na ključna mesta državnih institucija postavljao školovane i talentovane ljude (takvi su bili i kad su lončari). Sad smo svedoci glupe inverzije; ’školovani vođa’ se upinje da važnim službama rukovode zanatlije… keramičari. I u tu meću se još udrobe sitni prevaranti, palikuće, fukse…
