Latinka Perović uporno ističe jasnu stvar: o Titu ne možemo govoriti tako što ćemo ga lišiti istorijskog konteksta. Lišavaju ga oni koji žele banalizaciju njegovog dela. Tito je ostavio konfederalnu formulu Jugoslavije, jer je predosećao ono što se i desilo: četiri miliona ljudi je promenilo mesto boravka, uz sve drugo, u brutalnim događanjima posle njegove smrti. Naše vlastite odgovornosti ne možemo stavljati na dušu prethodnicima. Tito nije bio monarh; harizmu je pravio u toku Drugog SR, i posle rata.
Tvrtko Gotovina, mlađi hrvatski istoričar, slaže se da je Goli Otok jedno sasvim drugo vrijeme i sasvim druga zemlja.
Kako su kritičari Golog Otoka tako lako pristali da otvore Omarsku i manjaču i Keraterm?
Tito je znao da obezbedi pola veka bez ratova na Balkanu; to je druga Jugoslavija; prvi i jedini put u istoriji toliki period bez ratova.
U sredini koja nema tradiciju liberalne demokratije, već narodne demokratije, Tito je odlično pogodio duh naroda da pokuša ideju samouprave.
Tito nije bio provincijalan, već čovek sveta. Njegova politika obuhvata svijet u celini. Titov tim diplomata i političara bio je ozbiljan, koji su prošli životnu i profesionalnu školu. Ugled Jugoslavije u svetu bio je ogroman, to je bilo autentično, teško bi to bilo simulirati.
Druga Jugoslavija je bila jedna civilizovana zajednica.
Ovo su akcenti iz razgovora koji je Omer Karabeg vodio sa Latinkom i Tvrtkom (maj 2010).
