Bejaše jednom nekakav car pa imao tri ministra. Prvi, Vaskrsator, munjevito se ukazao pred licem zabezeknutog naroda; a preziva se Krstić. Car je objasnio da je ponosan što je u razgovoru od pet minuta zaključio da je naše gore lisac genijalan mlad čovjek. Stoga je promptno ustoličen za ministra finansija. A obrazovan ’vaskrsator’, pazite dobro, diplomac je Jejl univerziteta. Onda je izvjesni novinar, skoro Srda, objavio podatke: Genije se lažno predstavlja, kakav Jejl, završio je BK univerzitet u Beogradu!
Onda je car pronašao drugog mladog genijalca za ministra finansija. Zna francuski govoriti. Ima tetku u Parizu. Božji dar, a Delić. Tražio je samo da mu plata bude 11 miliona evra mjesečno – ta on je ekstra bankar i puno radi. Ne spava, ne piša. Intervju je ovog puta trajao deset minuta.
Treći sin, zaglavaren je za ministra finansija pod hitno, kad je osumnjičen za plagiranje doktorata. On je Sitniša, a plagirao je Mali deo teze, koliko-bješe posto, možda znatno više. Car nije dao da ga držimo za procente. Ministar je rekao da zna više kad kaže, nego kad to napiše. Diploma je forma, a funkcija ideale.
(Bejaše jednom nekakav car, a i dalje je go. Samo mi nemamo dječaka da to primijeti i objavi.)
