Physics Education je renomirani, elitni evropski časopis za članke posvećene školskoj fizici. Ne može se lako objaviti na toj adresi: tema rada mora biti sadržajna, moderna i interesantna. Stil prezentacije mora biti na nivou, čitak i intrigantan. Engleski jezik uzoran. Ne kažu ljudi uzalud da je teško publikovati na anglo-saksonskom tržištu. (Tako se jednom izrazio, na primer, Dejan Tiago Stanković, književnik, kad je objavio tamo svoju knjigu na engleskom.) Utoliko je autorima draže da uspiju baš tamo.
Miloš i ja smo objavili na toj adresi dva rada. Ja i drugi koautori još tri-četiri rada. Sve te kontribucije dočekane su sa pohvalama.
Ali ono što smo doživeli ovih dana je izuzetno. Od redakcije časopisa smo dobili obaveštenje u kojem se kaže:
“Welcome to the Physics Education Highlights of 2017 collection. The featured papers have been carefully selected to reflect the very best of the unique mix of content in the journal, and all represent outstanding quality and a valuable contribution to the physics teaching community.”
U toj izabranoj grupi izvrsnih radova koji su objavljeni prošle godine nalazi se i Milošev i moj rad A FEW SIMPLE CLASSROOM EXPERIMENTS WITH A PERMANENT U-SHAPED MAGNET (2017 Phys. Educ. 52 015021).
Dakle, ne samo što smo uspeli da objavimo rad u Časopisu, nego je i stroga i pravična komisija našla da je taj rad (carefully selected) za svaku povalu i visoko ga rangirala. Prvo, to je “featured paper”, drugo on je i “the very best” među skupom svih objavljenih radova, treće da ga odlikuje “outstanding quality” i još da sadrži “valuable contribution” za sve one u Evropi i u svetu koji brinu o razvoju obrazovanja u fizici.
To su zaista argumentovani komplimenti za naš rad u grupi pohvaljenih. Nismo mi rekli, već drugi u svetu, koji su neupitno kompetentni. Upotrebili su dakle oznake: posebno atraktivan, uobličen, eminentan, distinktan tekst.
A ovde kod nas? Hoće li neko primetiti ovaj uspeh? Na fakultetima, u ministarstvu, u školama? Hoće, svakako hoće – ali će dobro paziti da se slava ne proširi, da se o tom zna što manje, da se ne zucne šta se dogodilo.
Pravilo je da se ćuti o radu vanpartijaca. Pojam časti se zaturio.
Odakle to znam? Iz prakse i prošlih zbivanja. Miloš i ja smo trijumfovali još jednom. Naš rad: Miloš Babović and Vukota Babović, How needless are Buffon’s needles? objavljen je u EJP časopisu (Europian Journal of Physics) 2013, vol 34, No 3, p715. To je viši nivo, časopis za univerzitetsku nastavu. I on je bio u hajlajt grupi za to godinu. Nismo dobili ni jednu čestitku, ni jednu pohvalu, ni jedan signal da je išta primećeno u našoj sredini!
(Još jedan rad, koji nisam pisao sa Milošem, bio je “outstanding” za godinu 2011. To je rad: The Bravais pendulum: the distinct charm of an almost forgotten experiment. European Journal of Physics, Volume 32, Number 4, published 16 June 2011.)
A naši uspesi su jedinstveni u svojoj kategoriji: niko drugi odavde nije postigao nešto slično. To je ono što skromno možemo naglasiti.
