U interesantnoj polemici u stanju školstva u Hrvatskoj, u sred vrućeg ljeta 2012, preko Peščanika, Ivančić iznosi niz važnih zapažanja od šireg značaja. On konstatuje:
Država, ako se ne sagledava u knjiškom izdanju, oruđe je u rukama vladajuće klase. Država ne popravlja klasni status školskih učenika – naprotiv: današnja škola je početak karijere, priprema za beskrupulozno tržište, jedna od nezaobilaznih etapa u procesu klasnog raslojavanja. – Država im, u konačnici sasvim cinično, poručuje da moraju jesti zdraviju i skuplju hranu jer će u protivnome sami sebi biti krivi. “Ono si što jedeš”. Na taj je način upravo “društvena i institucionalna podrška” autonomiji pojedinca – svedena na to da se upre prstom u njegovu odgovornost za vlastitu sudbinu – onaj “retorički trik” kojim se amenuje reprodukcija nejednakosti i nepravde, djelatnost koju današnja država svesrdno podupire.
Da, da, sjajno. Samoobrazovanjem sam doznao: i Džek London je znao da bude vispren i eksplicitan kad upozorava da je ljude lako prevariti i navesti da zanemare važnije ciljeve zarad zamajavanja dnevnim sitnicama koje im smišljeno poturaju manipulatori.
