Dva dana pošto je pobedio Boris Tadić za predsednika države Srbije, čitamo žestoka osporavanja u „Blicu”, i ne samo tu:
„Predsednik Socijaldemokratske unije i poslanik u Skupštini Srbije Žarko Korać izjavio je večeras da je premijer Srbije Vojislav Koštunica protivnik Evropske Unije i da više ne pripada proevropskim snagama u Srbiji.
Korać je na tribini “Peščanika” u Novom Sadu rekao da vladajuća koalicija u Srbiji više nema ni jednu zajedničku tačku koja ih spaja, ali je izrazio sumnju u spremnost lidera Demokratske stranke i pobednika na predsedničkim izborima Borisa Tadića da raskine koaliciju sa Koštunicom i povede Srbiju jasnim evropskim putem.
On je ocenio da je “najkardinalnija greška” Tadića i DS-a bila kada su Koštunici prošlog proleća dopustili da postane premijer.
Korać je optužio Koštunicu da je svojom izjavom iz juna 2001. godine da je Vlada Srbije na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem izručivanjem Slobodana Miloševića Haškom tribunalu učinila “razbojničko delo”, zapravo “odapeo strelu” koja će kasnije ubiti Đinđića.
“Boris Tadić je sebi dozvolio da sa takvim čovekom DS sedi u Vladi, da kohabitira s njim, da s njim i sa radikalima donosi onako sramotan ustav i rezolucije u Skupštini Srbije. On je, dakle, prvo učestvovao u procesu legitimizacije radikala, a potom je, između dva kruga predsedničkih izbora, licemerno počeo da podseća ko su zapravo radikali”, naveo je Korać.
Da, riječi zaista ubijaju. Posle kvalifikacije da se desilo razbojničko delo, lako je organizovati osvetu. Jednom sam pisao da je opasna praksa proklinjanja koju praktikuje SPC, naročito čelnik Amfilohije. Proklinjanje je ovdašnja fatva; to je faktički poziv da neki revnosti vjernik dokrajči prokletoga.
Koštunica je vjernik.
