Prvog maja 2011 posmatram u Budimlji popodnevne TV vijesti stanice B-92. Osoblje iza tehnike najradije bi prećutali ikakav prilog o Prvom maju – Mladoamerikanci imaju druga posla. Ali, mora se. Zašto? Zato što je Prvi maj praznik, pa još međunarodni. Pa još praznik rada. Pa još, i kod nas takav praznik da mu je rezervisano po Ustavu dva dana.
Zbog toga, primijenjena je specijalna informaciona tehnika – žurnalistički gadluk. Najava ide sa prikazom grozne, zumirane scene: Glava svinje nabijene na kolac. Prizor ima za cilj da nam skrene pažnju: ako hoćete da znate kokvi su oni koji jošpoštuju Prvi maj, pogledajte njihovih ruku djela, krvoločno ubistvo nedužne životinje, taj primitivni hedonizam. Mrtvo svinjsko oko nas uporno posmatra, a reporter intervjuiše polukretene ispred šatora; kreten se cereka, dok drži u ruci parče sirovog mesa i uvjerava nas da ga nikakva kiša ne može omesti u nameri da na uranku krka, mozgom daleko od svake političke konotacije. TV novinar nije glup čovjek, postoje preduslovi da se dobije taj posao (četiri godine fakultetskog obrazovanja i nula godina domaćeg vaspitanja). On zna kako se šokira gledalac. On zna da ga šef posmatra iz svoje udobne pećine i da se ne smiju pomenuti bitne stvari (nezaposlenost, glad, stanovi, natalitet, poniženja, problemi mladih…).
Treba nametnuti javnosti, stoci grdnoj, da je Prvi maj samo dan za uranak i žderanje.
Proći će neko vrijeme, i ti isti novinari pisaće memoare, nego šta. Neće oni sramotu prećutati. Nego će reći: kako je to bio njihov profesionalni postupak (pritajena blamaža zvanične politike!) I preživeće sve nove i stare interpretacije kolumnističkog i blogovskog novokapitalističkog žurnalističkog kretenizma.
Još će se sjetiti da su išli na kraju i snimci uličnih protesta… u Grčkoj i Turskoj, na primer. Ah, šta ćemo kad kod nas narod jedino voli da krka?
Pa, prikazali su i ministra Mrkonjića. Mr-konjić na radilištu nadgleda da neko slučajno ne zabušava na radnom mjestu! Mrkonjić je socijalista, bato. On poštuje praznik rada; marva mora da radi i Prvog maja. Naročito onda kad Prvi maj pada u – neđelju! Tako mr-konjić krši odjednom dva principa: socijalistički i religiozni.
U predizbornoj godini važni su samo rokovi. Vuci vranče nemoj stati… Ni neđeljom, ni praznikom, ni praznikom u neđelji. Neće na tvojoj strani biti ni radnička partija, ni crkva. (Mada drugačije piše i u partijskim, i u crkvenim knjigama.)
