Pesnik Ljubomir (Simović) nam priča:
“Kafana Šargan je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih negde na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija kafana Šargan. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade”.
Nema nikakvu ideju o tome da je svojom četničkom ideologijom renovirao jedno krilo kafane. On je, je li, samo objektivni posmatrač. Učesnik u radovima – e to ne.
Zato je izgleda u pravu Basara kad često ističe da nemamo definisanu državu, i da se mora sazvati Ustavotvorna skupština.
Ad hoc.
