Proljeće 2005: Poplave u Banatu. Za Dan pobjede, evo poplava na jugu Srbije: Izlila se Morava.
Političari se žale, nemaju inoviran Zakon o elementarnim nepogodama. Neka dube; što ga ne inoviraju? Ko im brani? Za Zakon o četnicima su imali vremena… Još:
štete su ogromne, ali mi ne mislimo da treba nešto da uradimo kako se u buduće to isto ne bi ponovilo. Jer, kiše će ponovo doći, kad tad. Postoje klimatski ciklusi, stvar je statističke prirode…
Neozbiljnost naroda je u tome da se na pojave poplava gleda religiozno, umjesto naučno. Popovska karnevalizacija nesreće se dokazuje i postojanje narodne pjesme, molim vas:
Oj, Moravo, oj, Moravo
Moje mesto malo!
Kad si malo, kad si malo
što si vodoplavno?
Kiša pade, kiša pade
Pa Morava dođe
Te polavi, te poplavi…
Dakle, nevolje su odavno, pitanja smešna, gledanje u nebo… Ne treba ništa preduzimati, tako dragi Bog hoće. Zašto se ovdje misli da je Bog zao, i da je njegovo maslo sve ovo sa kolektivnim nesrećama?
U ovim poslovima, odlučno sam na strani Boga – ne dam blasfemiju. Naša je krivica!
