Francuz mlađani Toma Piketi napisati je knjigu o kapitalizmu naših dana, prevela “Akademska knjiga”.
Čini se da su njegove ideje odjeknule u svijetu. Kritikuje ustrojstvo svijeta: ni najbolji radnik ne zaradi toliko koliko zgrne neko ženidbom sa miraždžikom (Balzak, Rastinjakova dilema). Stopa prinosa na kapital raste brže od stope privrednog rasta – njegova je osnovna ideja. Stoga kapitalista može enormno da ostavi kao čist prihod. Ukazuje na tugu patrimonijalnog kapitalizma. Hvali posleratnu bebi bum generaciju koja se sama izgradila. Države kradu poreske baze suseda. Ekonomisti nas lažu da imaju svoju nauku, koju mi ne možemo razumeti. Nemci imaju istorijsku amneziju i gone Grke na brzu otplatu javnog duga. Pogrešno je ugrožavati pentije i ionako male plate.
I ove akcente treba uočiti:
Не знају (EU) куда нас воде. Погрешно је веровати да постоји само један пут. Да није било рата можда бисмо много више причали о југословенском моделу самоуправљања. Не само да не постоји прогресивни порез, већ не постоји ни транспарентност када је реч о приходима и богатству. Појединци су се обогатили преко ноћи захваљујући приватизацији по јако ниским ценама, а потом су у многим случајевима напустили земљу са имовином, настанили се у Паризу, Лондону или другде, и наставили да из иностранства исисавају примања и дивиденде из своје земље. Непријатељ је незнање и национализам. Legiju časti? Hvala, ne treba!
Umesto da naše majke rode Piketija, one rode onog Vlahovića koji nas je modelom privatizacije zakopao. U pozni noćni čas dođe radikal na vrata i opljačka ti svojinu (penziju).
