Danas napunio 22 godine; dobar student diplomira u tim godinama. Ramač svjedoči:
“Sledeći potres bio je referendum u Crnoj Gori. Danas je, koliko se sećam, bio jedini list koga beogradska vlast nije upregla u kampanju protiv tzv. separatista. Jedino Danas je objavio ime čoveka koji je na Skupštini podigao zastavu Srbije kad je silom prilika postala nezavisna. Učinjeno je to kradom, bez počasti. Srbija se stidela nezavisnosti koju su joj poklonili crnogorski birači.” Pa dalje:
“U Srbiji, od bilo koje MZ do vrha, na državnoj službi nema čoveka koji radi za državu. Svi rade za sebe i SNS, mrzeći i sebe i SNS, a ponajviše ostatak sveta.” Pa dalje:
“Jednom me je zvao Đilas, tada gradonačelnik. Održao je monolog kakav dotle nisam ni čuo, ni zamišljao, uz reči kakve ni ne citiram.” Pa dalje:
“Jednom me je lik iz Ministarstva finansija pitao koliko dobija ako donese sto strana oglasa od državnih firmi. Gledao sam ga kao tele.” Pa najdalje:
“Jednom bila delegacija nemačkih novinara kod Koštunice. Pozvalo i nekoliko naših glodura. Jedan Nemac je u pitanju citirao Mirka Tepavca. Koštunica će na to: ‘Tepavac može da kritikuje vladu, a kad je on bio na vlasti, ja sam bio proganjan.’ Nemcima koji su sedeli pored mene rekao sam da premijer laže. Znao je on kad je Tepavac otišao iz vlasti. Taj susret pamtim po još jednoj bruci: gostima su podelili neke turističke prospekte i kutije u kojima je trebalo da bude hemijska olovka. U kutiji koju je dobio Nemac do mene nije bilo ničeg.”
Mogao bih lijevu, kao Scevola…
Ali ono sa “liko iz Ministarstva finansija”! Fina je rečenica “Gledao sam ga kao tele”. Često se tako bezazleno kaže, da se naglasi sopstvena prostodušnost, stanje nevjerice, zabezeknutost. Ali je silno što u ovom kontekstu rečenica može i ovako da se pročita: Gledao sam ga kao da gledam obično tele.
