Brižne vlasti, lokalne i globalne, upozoravaju nas roditeljskim tonom: čuvajte lične podatke. Pazite kome dajete ličnu kartu i druga dokumenta na uvid u banci, u samoposluzi, u kafani u bolnici. Sakrijte pinove na bankomatu.
I sve u tom stilu. Umilni rečnik patrona. Prijateljska intonacija. Briga za stanovništvo. Med i mlijeko, duša od čovjeka.
U stvari, velikodušno lukavstvo bogataša. Oni kojima ne možeš ući u trag, savjetuju sirotinju da zameće tragove!
Čija je ovo banka? Ne zna se. Ko je vlasnik ove of-šorke? Ne zna se. Kome pripada ova vila? Svastici koja ju je juče prodala pašenogu. Ko duži ovu fabriku? Do juče On, a danas hm; ide iz ruke u ruku. Čiji su ovo stanovi u Bugarskoj? Ada ko zna. Ko je vlasnik zemlje u Vojvodini? Čini mi se…
Zato od ranog jutra neka je sirotinja zabrinuta za svoj imetak.
Lukava briga prebogatih. Sačuvaj me od lukavogo. Neka su prokleti psiholozi koji ih savjetuju.
