Bejaše jednom u ona stara vremena jedan buntovan mlad beogradski novinar. Neđe oko ručka dovodio je svoje goste u emisiju i drao se iz mozga na njih: “Nije srpski ćutati.” Presedalo nam je nedeljno porodično okupljanje. Dočekivao je žrtvu još u hodniku ispred studija i podvriskivao: “Nije, bre, srpski…”
Prođoše nevesele godine. Beogradski novinar je sad pred penzijom. Ispred zdanja RTS đe je on direktor okupljaju se demonstranti koji su protiv toga da se ćuti da je jedan čovjek udaren štanglom po tintari, jer drugačije politički sudi.
Iz medijskog bunkera – muk.
O, itekako je srpski ćutati.
