Category: beleške

Ove teme Slapšak uvek kaže dovoljno dobro, da je suvišno prepričavanje: “Porast praznoverja uvek ide zajedno sa smanjivanjem znanja, dakle socijalnog položaja, pravne države i prosvećenog javnog govora. Varali smo se kada smo mislili da je to samo izraštaj potrošačkog blagostanja, povezan sa rastućim primitivizmom i glupošću medija: sada je […]

Aus dem stillen Raume, Aus der Erde Grund, Hebt mich wie im Traume Dein verliebter Mund, peva Lili Marlen. Nacistička zloupotreba je učinila svoje Danas se iz Hajdnove pesme Deutschlandlied izvodi samo treća strofa, zbog nacističke zloupotrebe.

Trinaesta godina novog milenijuma je svakodnevno sumorna. Staljin je u Rusiji visoko na listi popularnosti, kako i dolikuje sredini koja je iznjedrila jednog Groznog, Ivana. Elektrodistribuciji duguju 37 milijardi dinara, ja redovno plaćam račun. Baraba Mišić za koga se na zidovima traži pravda, ponovo u zatvoru do 30 dana; tata […]

Mnogi kod nas, skoro uvek, kažu: naučno-popularna knjiga. Ajnštajn piše isključivo ovako: populär-wissenschaftlich. Mislimo o tome!

Zabeležene su ove reči patrijarha Irineja, na temu simfonije religije i nauke: “Čovečanstvo naukom ljudskog dostignuća (sic!) može doći do neverovatnih kako dobrih tako i pogibeljnih mogućnosti (sic!). Zato je odnos religije u svetu savremenih događaja jedna vrsta svete religije (sic!) koja ima ulogu i zadatak da naučnom pregnuću da […]

“Okovan neznanjima i neprihvatanjem naučne sredine, kao Prometej za Kavkaz, verovao je u svoju misao i misiju, verovao je da će ga, tamo daleko u budućnosti, prepoznati u svom sjaju. Genije odbija Nobelovu nagradu. Umire mirno i tiho u skromnoj hotelskoj sobi, podsetio je Nikolić.” I još: “Tesline ideje bile […]

Relativizuju riječi, samo da usta ne ostanu pusta. Kažu “neka vrsta rusvaja”. Rusvaj je haos. Haos je neuređenost; kad bismo razlikovali haose, to bi bio osnov njihove različitosti, nehaotičnosti.

Vajkaju se Beograđani da imaju Narodni muzej, koji godinama ne radi. Da imaju Narodnu biblioteku koja godinama ne radi… Ovo me podsjeća na ono poluozbiljno zapažanje da je sjajno biti univerzitetski profesor – samo još da nije studenata…

Opet je zablistao slavni jugodisident dr Vojislav Koštunica. Rekao je u junu 2011: “Kosovo pripada nama, jer je naše”.

Marko Vešović udara u Pobjedi po licemjerima kako treba: “Šta su, dakle, “utemeljivači” crnogorskoga novogovora izmislili? Ama baš ništa. “Ś” i “Ź” su grafemi za bilježenje pojedinih vidova jezičke stvarnosti onakve kakva u Crnoj Gori postoji stoljećima. Željko Govedo se, dakle, služi riječju “novogovor”, iako pojma nema šta ona znači: […]

Postoji Njegošev stih “neka bude što biti ne može”. Postoji Ćosićeva misao “mi možemo i ono što ne možemo”. Znam gdje su zapisane ove rečenice i mogu prstom da ih pokažem. I drugi su ih kontrastirali i čudili se onoliko. O fenomenu takvih izjava pisao sam davno u CKL. Njegoš […]

Tomaž Mastnak je jednom gorkom kritikom ispratio 2011. godinu. Kritikuje istrošeno društvo (ancien régime) koje neće i ne može da se menja, a hoće da traje – primenom brutalnosti. Poželjno je da brutalnost bude naučna, profinjena, nekrvava. Ali nije naglasak na nekrvava; brutalnost mora biti uspešna. Disfunkcionalni poredak jača, umesto […]