Poznati košarkaš Danilović uboden je nožem u stomak u kafanskoj tuči. Prije svake istrage izjavio je premijer Srbije da je reč o tradicuionalnom ishodu prijateljskih čarki (!).
Ova opasna pravna, nekompetentna vratolimija traži i nalazi svoju zbrku mešanjem postupaka iz dve epohe, iz dve neuporedive epohe: neke davnašnje i ove sadašnje. Hoću reći:
Možda su u Puškinovo vreme dvojica mogli da nekažnjeno potegnu puške i potraže “zadovoljštinu”. Pa ko preživi.
Danas ne postoji takva praksa. Nikakva dva prijatelja, makar i bili Srbijanci, pa i Srbi, ne mogu jedan drugog bosti i upucavati u van-pravnom prostoru. (Pozivanje na tradiciju je pokušaj izvrdavanja kompetencija državnih institucija.).
Ako se nastavi praksa da premijer usplahireno i urgentno kvalifikuje karakter krivičnog dela, koliko sjutra može me likvidirati neki od prijatelja. Moja nesreća biće samo posledica moje involviranosti u bari tradicije i neopreznosti u građenju prijateljstava. Šta je ovo?
Skoro istovremeno desilo se i ovo. Iz zatvora u Džamahiriji pušteni su na slobodu neki naši avanturisti. Prije bilo kakvog razjašnjenja šta su ti građani tražili u Afričkoj zemlji, pojurio je ministar Vučić da ih zagrli!
Tradicionalno, nema šta.
Za prijatelja se ne pita je li kriminalac, zar ne.
