Moj prijatelj Dragomir D napadno šalje emailove svuda okolo. Meni je poslao Porodične zabeleške koje su njegova majka i on sročili za porodičnu arhivu. Nikakve logike nema u tome da ja pročitam intimne reminiscencije vezane za jednu familiju! Ali dobro. Pročitam kad je već tako.
A unutra svašta – sa stanovišta pak moje porodice. Dragomirom otac je bio na nekom nivou četnički komandant, da li u Hercegovini. I tamo piše u dokumentu: “Bježalo se od partizana.” A ti partizani koji su bili ’strašilo za narod’, je li, bili su borci Četvrte Crnogorske brigade. Narodnooslobodilačke. Doduše udarne.
Doktor nauka DD ni na jednom mjestu se ne zapita, ada što su bježali od narodne vojske? S kim su odstupali? Ko je tu ’drug društva svoga’, kako vele govornici na sahranama u Crnoj Gori? Ne, takve rečenice u porodičnom dokumentu ne postoje. Bježalo se!
Takvo je bilo to “viteško četništvo”, kako se ironično izražava delikatni Miloš Vujović, naš zajednički prijatelja i saradnik iz Vinčanskog perioda naše mladosti, u laboratoriji za atomsku fiziku Instituta.
Ono što ljudi neće da nauče: postoje porodične ’istine’, i neka postoje, to je taj sentiment u porodici. Ali se one ne smiju publikovati i rasipati po selu i dijeliti kao propagandni materijal, s nadom da će ta ’istina’ pobijediti! To je nebrižljivo i uvredljivo.
Gluposti.
