Ovakvu analizu nudi Jackson Lears, London Review of Books, jan 2018:
“Američka politika odavno nije izgledala ovako obeshrabrujuće. Trampove gnusne i opasne budalaštine su same po sebi već dovoljan problem, ali ništa manje zabrinjavajuća nije ni nespremnost vrha Demokratske partije da prihvati značaj protekle izborne kampanje. Izazov koji je Berni Sanders predstavljao za Hilari Klinton, u kombinaciji sa Trampovim trijumfom, otkrio je širinu građanskog gneva prema uobičajenoj politici – mešavini neoliberalne unutrašnje politike i intervencionističke međunarodne politike oko koje u Vašingtonu postoji konsenzus. Neoliberali slave tržište kao jedini kriterijum vrednosti; intervencionisti hvale prekomorske vojne avanture kao borbu protiv zla i jedini način da se osigura globalni napredak. Obe agende su se za većinu Amerikanaca pokazale kobnima. Veliki broj njih je iskazao svoje nezadovoljstvo na izborima 2016. Sanders je socijal-demokrata, Tramp je demagog i šarlatan, ali njihove kampanje su pokazale široko rasprostranjeno odbacivanje vašingtonskog konsenzusa.”
Odmereno i jasno.
