Lenjin je, kažu jednom rekao: “Kao da sam orao more.”. Što god ga je nagnalo da upotrijebi ovu pjesničku sliku, dobro se izrazio. Haotično molekularno kretanje morske vode za tili čas potre bilo koju pređašnju uređenost u sistemu.
Mihailo Lalić je o tom fenomenu entropije i zaborava malo drugačije govorio: udaram prutom po vodi. (Neće Crnogorac da poteže ralo i volove i znoji se uzalud.) A sve isto: Bude malo talasanja, onda energija talasa usahne – posledice nestanu netragom…
