Francuz Taton bio je 2009. u Beogradu. Poslednji put, zanavek. Došao kao navijač. Njegov fudbalski klub izašao je na mejdan nekom našem klubu. Grupa kriminalaca koji se izdaju istpo kao navijači, ali navijači naše stvari, ubila je tad mladića Tatona. Jer je kontranavijač viđen za odstrel. Ma ubili su ga iz zabave, htjelo im se.
Naši sudovi navijaju, takže. Ništa nema pravno sporno u kriminalnom slučaju. Idijoti dostupni. Šljam među nama. Počelo je suđenje. I traje.
Traje, traje, traje, traje, traje… Krajem decembra 2018. je skoro desetogodišnjica procesa.
Hulje sa pravnih naših fakulteta kao osude srbe-ubice, onda ponište svoje presude i tako decenijski hod kroz bruku. Hulje.
Puzigaća, jedan iz ekipe za bezrazložna smaknuća, sada je… monah Sava.
Pokušaće ponovo da ga osude, par godinica, sad već kao monaha. A to je, jelte, teško. Postoji i pravda za puzigaće, ne samo za mišica sa naših fasada.
