Neđe sam pisao o tome, pa se zaturilo. Ovog momenta – ko će to tražit! Problem je iz psihologije. Mnogi moji poznanici su nesumnjivo inteligentne osobe. To znači da su u stanju da brzo i bistro riješe neki konkretan taktički zadatak.
Ali neki od njih nijesu i umni ljudi. To znači da zastupaju ili donose manjkava strategijska rešenja.
Kako to?
Korisno je otvoriti ponekad knjige iz psihologije. U njima se zastupa gledište da mnogi ljudi u grupi gube lični integritet. Zapostave svoju moć odlučivanja i predaju se vođi na milost i nemilost. Tada imamo “nelogičnost”: profesor matematike sjajno reši neku diferencijalnu jednačinu (taktički zadatak), ali kao gusan (i to gnusan) priča o političkoj situaciji u zemlji (strategijska procjena).
Bote, lepota slepote, jebote.
