U članku Švedska pred izbore (Viktor Skyrman, Social Europe) čitam na Peščaniku 7. septembra 2018:
“Predviđanje da će samo trećina švedskih građana glasati za progresivnu politiku (za neku od dve leve partije) deluje kontraintuitivno kada se ima u vidu neprekidni rast dohodovne nejednakosti u Švedskoj poslednjih decenija. Nova istraživanja potvrđuju produbljivanje klasnog jaza u švedskom društvu. Polovina zaposlenih Šveđana pripada radničkoj klasi. To su ili radnici ili državni službenici nižeg ranga, dok oko 41 odsto zaposlenih obavlja poslove tipične za srednju klasu. Preko 90 odsto Šveđana je prinuđeno da svoj rad prodaje za dohodak, dok samo šačica građana pripada tradicionalnoj kapitalističkoj klasi koja živi od renti, dividendi i drugih prihoda koje joj donosi njeno ogromno bogatstvo. Tu se posebno ističe 15 čuvenih preduzetničkih porodica, koje još od 60-ih godina prošlog veka figuriraju u raznim akademskim istraživanjima, biznis časopisima i državnim izveštajima. Ove porodice zajedno kontrolišu 70 odsto švedske berze, što je stanje bez presedana među zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Na vrhu piramide je porodica Wallenberg koja kontroliše 40 odsto berze, glavne kompanije industrije naoružanja, jednu od velikih nacionanih banaka i najveće privatno deoničarsko društvo.
Najbogatijih 1% u Švedskoj su 1978. posedovali 20 odsto privatnog bogatstva. Taj broj je 2006. porastao na 40 odsto, a danas je nesumnjivo još veći. Klasni projekat, jedan od izvora ovih informacija, pokazuje da najbogatijih 10 odsto muškaraca živi gotovo deceniju duže od najsiromašnijih 10 odsto. Kada je reč o medijima, oni radničku klasu obično marginalizuju ili je predstavljaju u lošem svetlu u rijaliti programima. U pogledu rase i pola, većina pripadnika radničke klase 21. veka su žene, kao i ljudi rođeni van Švedske i Evrope.”
Zastrašujuće. Ako je ovako u Švedskoj…
