Nekad, a nedavno je to bilo, podrazumevalo se da je ovo srpski jezik: ружин цвет лепо мирише. Ekavski, ćirilica. Skladno, dosledno, nema se šta zameriti.
Svi se sećamo karadžićevskog zakona po kome se oko Pala ima govoriti ekavski. (Preduslov ujedinjenja i učlanjenja u svesrpski narod!) Bilo je tu nekih teškoća, pa:
Srpski lingvisti sad propovedaju “naprednije” odeđenje srpskog jezika. Koji je srpski izgovor, ekavski ili ijekavski? Ada i jedan i drugi! Kojim pismom pišu Srbi, ćirilicom ili latinicom? Ada, to dvoje mi nemoj razdvajat!
Pa šta je ostalo za bilo kakve ne-srpske narode na Balkanu? Bogomi ništa! Pozobali smo sve ključne elemente identiteta. Neka sad osete, ili osjete, ili осете, ili осјете – šta je prava lingvistička glad.
A ośete?
Bez brige, jezičko odeljenje sanuje neko rešenje i za taj lingvistički ispad; rešiće se.
