Nekoliko puta u mojim zapisnutinama citiram i komentarišem najboljeg mlađeg filozofa kod nas, Zlatka Pakovića. To su pozitivne refleksije o njegovim etičkim stavovima, hrabrosti i stilu.
Devetog februara 2018. je u svojoj kolumni u listu Danas završio simpatično sećanje na svog profesora filozofije rečima:
“To je to, poštovani čitaoci, jasno i razgovetno, ljudski, sasvim ljudski, jednostavno, na svakom mestu i u svako vreme treba znati i braniti jednostavnu istinu da se kroz dve tačke može povući samo jedna linija. ”
Koliko linija prolazi kroz dve tačke nije jednostavno pitanje. Reći samo linija već odavno nije dovoljno u geometriji.
Jednostavne istine treba braniti, bezuslovno, bravo, ali koje su istine jednostavne?
Ovaj primer sa dve tačke je, na žalost , komplikovan i vezan za progres fizike na neposredan način. Treba otvoriti i čitati najbolje stranice koje su ostale iza Euklida, Lobačevskog, Rimana, Gausa, Ajnštajna,… pa da vam i dalje ne bude sasvim jasno koliko “pravih” linija prolazi kroz dve susedne tačke u potencijalno mogućim svetovima!
Gaus nije povjerovao Euklidu na riječ, verao se uz njemačke čukare da mjeri zbir uglova u trouglu.
Peti Eklidov postulat glasi: Kroz tačku van prave se može povući tačno jedna prava paralelna sa tom pravom. Lobačevski se cio tegoban život mrštio na ovo i istraživao svijet sa ovakvim petim postulatom:
Kroztačkuvanpravepostojebardvepravekojesuparalelnesatompravom. Euklidska geometrija i geometrija Lobačevskog su ekvikonzistentne. Ajnštajn veli:
Prostorno-vremenska geometrija je neeuklidska.
Ali, ipak sam strogo sudio. To što je filozof rekao važi za Euklidovu geometriju. Dodajmo to u Pakovićevu rečenicu i okončajmo “svađu”.
Ovakvi su razgovori zgodni da se bolje razume kako to da su se jednom filozofija i fizika razdvojile. Kroz istu tačku saznaja prolaze dve paralelne linije istraživanja.
