Prema svjedočenju književnika Božidara Šuice, Rolan Dima (Miteranov ministar spoljnih poslova) je govorio ovako godine 2000:
“Pitam Dimu pokazujući na natpise reklame koji su puni ideoloških konotacija, zašto su intelektualci izdali u odbrani najuzvišenijih vrednosti i nezamenljivosti kao što su sloboda i pravda. Jesu li u pitanju iracionalni povodi ili lična, materijalna i druga korist racionalne prirode”.
“Nisu samo racionalni povodi već i iracionalni”, kaže Dima i nastavlja:”Kad jedan intelektualac saglasujući se u agitaciji za neku ideologiju, zalegne čitavim svojim bićem, životom i znanjem, onda nisu u pitaju samo zablude, kako se na primer brani Pol Klodel, da zablude najlepše pevaju. Kolaboracionisti su bili upozoravani, dobijali su od De Golove vlade iz Londona optužnice i smrtne presude kao izdajnici, no oni su nastavili da “ginu” u agitaciji sa jednu mračnu ideologiju kakva je fašizam. Posle oslobođenja mnogi istaknuti intelektualci u Francuskoj osuđeni su na smrt i pogubljeni. Neki su osuđeni na dugogodišnju robiju ili strpani u ludnicu. Treba reći i to da je proces rehabilitacije počeo nedugo posle presuda i traje sve do naših dana.” Dima citira Lotreamona:”Potrebno je more da se spere mrlja intelektualne krvi.” Pa nastavlja:”Ovaj gorki prekor pesnik je uputio prenosiocima mržnje, raspirivačima rasne, nacionalne, verske, ideološke isključivosti i interesa moćnika. Rehabilitacija je lakrdija sa istorijom. Rehabilitovati fašiste i njihove sluge je ponovljeni zločin nad žrtvama. Dvadeseti vek je ispraćen sa oživljenim fašizmom, a dvadeset i prvi je počeo sa ojačanim fašizmom u svetu. Zolino OPTUŽUJEM Alber Kami je konkretizovao u intelektualnu angažovanost : JA SE BUNIM, DAKLE POSTOJIM.” (Pročitao u Danasu 10. februara 2018)
Dobro je videti šta se radi i kako se govori u Francuskoj, rodnoj zemlji onog Voltera. Ponešto sam u tekstu podvukao. Nije trpan u ludnicu samo onaj Knut Hamsun.
Hm, paralela s nama: ovako bi trebalo da priča o stanju u Srbiji onaj naš bivši ministar inostranih poslova u ne sjećam se čijoj vladi – Vuk Drašković. Priča li?
