Politika nas izveštava u ponedeljak 31. avgusta 2015. da naš nobelovac “културу схвата као укупан начин живота једне нације, а језик, традиција и истакнуте личности јесу кључна обележје српске културе.”
Pošto naslov obelodanjuje da je Crnjanski bio za srpsko evropejstvo, mi izvodimo logički zaključak (ha, o tome nam je govorio Aristotel dok još bejasmo tinejdžeri) da je Crnjanski nobelovac. (Stvar nije naivna: ne može biti Tesla jedini naš nobelovac.)
Kako sad? Zbog toga ipak pročitamo tekst. Jeste, pominje se u njemu i Andrić. No tamo piše fino ćirilicom: Црњански културу схвата као укупан начин живота једне нације, а језик, традиција и истакнуте личности јесу кључна обележје српске културе.
Ma, zna novinar Zoran (Radisavljević) ko nije nobelovac.
Ma zna intervjuisani sociolog kulture Zoran (Avramović) ko jeste nobelovac.
Ma zna Ljilja Smajlović i ko jeste i ko nije nobelovac ali predstava mora da ide.
Ma, ma… Mama!?
Svačije mišljenje mora da se čuje.
Ama ne mora svako da zna: čije je mišljenje.
Na kraju, pravo na grešku je svačije utočište. Ne samo utočište… utočište…homo sapiensa.
