Otkad je piskavi mišji glas iz Sarajeva ponovo zagospodario najstarijim dnevnim listom na Balkanu, kuku Njegošu!
Evo kako se skupljaju podaci, pa se potom promovišu, da se u nekom “delu”, potom i u svekolikom srpstvu, osigura srpska bitnost Crnogorca Petra Petrovića:
“…у скупљању грађе за ово дело од значаја били и подаци које су истражујући нашли др Вељко Ђурић и Пера Симић, као и Бојана Исаковић, историчар уметности. Она је била на лицу места када се рушила капела. Тада је забележила и реакције људи. Прва је спазила да из крипте израста плави цвет. Ботаничари су утврдили да је то незаборавак – казао је Кљакић, док се многима на промоцији наметнуло да је то можда и симбол обнове капеле, која иако уништена није пала у заборав.”
Samo posvećeni imaju tu moć da vide proces rasta cvijeća. (Od te transcendencije, možete biti sigurni, Amfilohije ne može biti dalje nego koliko je jedan centim). Ako ljudi ne pamte nepravde (srpsko-istorijske), biljke pamte. Ne sve, samo one koje vode poreklo iz plavih Koštunića.
Prva mišja botanika zaborava nema.
