Rizično je hvaliti živog čovjeka: koliko sjutra uradiće nešto toliko odvratno da ćeš ga morati popljuvati. I onda, šta?
Zasada, zar ne pohvaliti ove britke misli Z. Pakovića:
1) Kao pripadnik Komunističke partije i sindikata, crni se čovek ravnopravno borio sa belim čovekom za istu, zajedničku stvar. To izmeštanje cilja borbe izvan same rasne podele, ključ je i rasne jednakosti!
2) Pitanje rasne segregacije vraća se tako u svoj glavni tok – kao problem ekonomske eksploatacije čoveka. To je momenat kad u protokolima FBI počinje da kola tajna naredba: “Uništiti dr Martina Lutera Kinga!” I nije slučajno da je ubijen upravo kad je, u Memfisu, podržao štrajk đubretara, među kojima je najviše, ali ne i jedino, bilo Afroamerikanaca, kao što je kod nas danas među đubretarima najviše Roma.
3) Hegelovo pronicljivo zapažanje da je od zakrpljene čarape bolja i pocepana!
4) Jedini period istinske izmene [društvenog stanja], bio je, paradoksalno, period autokratske vladavine Josipa Broza Tita i SKJ – taj, kako je, na početku raspada SFRJ, pametno primetio Živojin Pavlović, perikleovski period naše novije istorije.
5) Nije malo to kad pred tablom sa nazivom ulice kao što je ime Verice Barać, odrasla osoba ima šta nadahnuto da kaže detetu o smeloj pameti i pametnoj smelosti koja gradi svaki damar svog života, a ne da se snebiva kako da mu protumači magijsku rabotu po kojoj neka kneginja ili kraljica ime ulice zaslužuje samo zato jer se rodila.
6) Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač, izabrali su da žive i umru negde drugde. To, u komemorativnom tekstu na vest o smrti svog prijatelja, pominje juče i Filip David. Podsetimo se da je Bogdan Bogdanović preminuo u Beču. Sva četiri čoveka, vrsna stvaraoca i intelektualca, umrla su u egzilu. Već dugo, Beograd je opasno mesto za častan život i spokojno umiranje.
Zašto je to tako? Mirko Kovač, koji je pisao kristalno jasno, dao je nedvosmislen odgovor: zato što je elita gora od rulje. “Elita gora od rulje”, naslov je jedne njegove zbirke eseja.
Pišući, u toj knjizi, i o Miloradu Paviću, zvanom Cici, Kovač je rekao: “Kad svjetski priznata veličina, kao što to nekoć bješe Cici, lansira da je Milošević Nemanja ili Sveti Sava našeg vremena, onda protuhama lako pada ubijanje u ime sveca i u obranu svetih stvari.”
