Gledali smo Mirjana i ja autorski projekat Olivera Frljića “Zoran Đinđić”. Dobra predstava u Ateljeu. Tako je nekako i Šekspir govorio: na bini treba da vidimo svoju sudbinu, inače ne valja.
Videli smo dosta tipično pozorišnih simbola. Veliku knjigu Ustava. Džamija se vadi iz Hrama Svetog Save. Koštunica je magarac s crvenom beretkom na glavi. Šta se sve može napisati slovima koje figurišu u reči DEMOKRATIJA! Ešarpe za oči na kojima piše belo na crno patriota.
Pa Amfilohijev govor. Pa suđenje Koštunici. Govori se: Lukavstvo je (žalosna) inteligencija glupaka. Rusi kažu “Svodica na njet”. I još je Dežulović za nekoga Pejakovića govorio: Skočio sebi u usta i pojeo govno.
Da.
