“Za publiku Pobjede sigurno je najvažnije pitanje, zašto je “viđenijim” otporašima stalo da “ruše” Đukanovića? Kako su Demokratska stranka i njeni otporaši zaboravili njegovu Crnu Goru u kojoj su se krili i punili torbe s dolarima koje su završile u njihovim zamašćenim gaćama, umesto u srpskoj demokratiji? Da li će crnogorski “Otporaši”, ujedinivši Crnu Goru, srušiti “Đukanovićev režim” i u Crnoj Gori uspostaviti demokratiju i vladavinu prava? Politička korektnost i savremene levičarske sociološke teorije verovatno ne dopuštaju da se postupci i odluke vezuju za socijalno poreklo, karatker ili domaće vaspitanje. Ali, među nama, razumećete, fukara ostaje fukara. I kad se obuče, i tobož upristoji, kad se obogati, i kad počne da se pita. I nadam se da je ovo sve početak kraja, ne Crne Gore, kakva jeste, nego one Srbije koju je fukara prilagodila potrebi da opere svoje poreklo.”
Ovako Nikola Samardžić piše O Homenu i homenovcima 8. maja 2012.
