Otkopavaju i zakopavaju Slobodana Jovanovića. Neka. Ali zašto neće da ga kritički iščitaju? Postoji razlog, znaju oni.
Rizično je svako argumentovanje! Najlakše je primeniti crkveni metod: verujem, ne razmišljam.
Moglo bi se, na primer, brzo otkriti kako je površno, skoro prljavo, pisao taj hvaljeni analitičar o Svetozaru Markoviću. Kažu, u tom “eseju” vidljiva je površnost i politizacija, tendencija diskvalifikacije mladog (obrazovanog, buntovnog, pravičnog) socijaliste. Videle bi se goleme razlike u odnosu na ono što su pisali o Svetozaru i govorili Skerlić i mnogi drugi. A tek: nikako neće biti da je ovaj primer iz Slobodanovog opusa usamljen.
Najlakše je prosto čoveka proglasiti za mučenika i sveca i vrhovnog propovednika. Molim? Ćut!
