Nekad je ovo bio Dan mladosti. Pioniri tog doba danas se utrkuju ko će mufljuskije da opanjka Tita i partizane; prigodno, perjanicu 2011. nose Milojko Pantić, sportski novinar i Zoran Živković, post-đinđićevski premijer vlade Srbije – njihove tekstove ni pas s maslom…
A baš je bila tako lepa i idilična kolaboracija sa fašistima, dok ne dođoše sa zapada partizani, a sa istoka boljševici.
Gospodin Zdravko Mihailović se dao iznervirati, pa podsjeća i opominje:
“Nije li i sam Gestapo molio građane Beograda da više ne potkazuju svoje komšije? Najlakše je sve svaliti na Nedića, Ljotića i Pećanca. Što nisu digli svoj glas protiv nasilja? Što nisu pokrenuli neki vid protesta ili bojkota kao, recimo, građani Kopenhagena? Ne, oni su brinuli samo o sebi i svojoj imovini. Pa zar nisu mnogi fabrikanti i trgovci fiktivno prebacivali imovinu na nemačke oficire kako bi je lakše zaštitili i sačuvali, a sad njihovi potomci traže restituciju. I naravno da je bilo osvete; a gde je nije bilo? Bilo je čak i u Holandiji.”
