Neki Miladin Kovačević je, nekako i nekad, ponio svoje srpske gene u Ameriku. Tamo je premlatio izvjesnog Brajana Stajnhauera, da je ovaj jedva preživio, i ostaće trajni invalid. Pomoću prevare u kojoj je učestvovao neki konzul Srbije u Americi – Kovačević je pobjegao van domašaja američkog pravosuđa. Američka administracija potom traži da se isporuči bitanga, da bi joj se sudilo na mjestu zločina. Srbijanske vlasti kažu da Ustav zabranjuje deportaciju. Predsjednik države Tadić Miladina oslovljava „gospodin”. Poslanici vodaju Miladina kroz narodnu Skupštinu; bitanga se smješka u kameru.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen saopštava početkom aprila 2009. da je Vlada Srbije uplatila 900 hiljada dolara porodici Stajnhauer, na ime odštete. Pare su vlasništvo poreskih obveznika Srbije.
„Ideja je da ovu sumu plate kriminalci”, pojašnjava Homen Est Omen.
Zašto ipak nije izručen Miladin? Ikona demokratije, kadar Žute Kuće, zarobljenik kanona „političke korektnosti”, Voja Dimitrijević, kaže – ne dolazi u obzir izručenje. To bi bilo kršenje ljudskih prava (nije rekao: ljudskih prava bitange).
Zašto ipak nije postignuta drugačija nagodba Srbije i Amerike? Zato što je trebalo da Miladin potpiše priznanje krivice i prihvatanje kazne. A kazna je trebalo da bude 10 do 12 godina robije. To je za Miladina, pazite sad, neprihvatljivo – i cvet naših intelektualaca odbacuje tu alternativu (jer je bitangi neprihvatljiva katarza!).
Časni ljudi su konsternirani. Časni ljudi su Homenove otporaše hranili kiflicama u Kolarčevoj ulici. Časni ljudi ne veruju da se mora reći „gospodin Kovačević”. Časni ljudi ne razumeju sintagmu „naplatiti od ljudi koji se bave organizovanim kriminalom”; časni ljudi bi rekli „naplatiti od mafijaša”. U blizini znam jednog obućara; on je čovek koji se bavi popravkom obuće, ali svi ga zovu obućar, a ne čovek koji si bavi popravkom obuće. Otporaš Homen Est Omen ne zna za reč „mafijaš”. On i njegovi šefovi viču da je otkup krivice jedne bitange „najbolje rešenje”. Međutim:
Za srbijansko društvo bolje je rešenje da se siledžiji sudi na mestu zločina. To nije kršenje Ustava: on je s pobegao krivotvorenim dokumentima; prevara ne može biti osnov za realizovanje prava. Miladin nije kod nas, treba ga vratiti u pred-prevarno stanje. Ne sme se legalizovati dobit na bazi obmane – i to je u duhu pozitivnog prava, logike i sudske prakse.
Za srbijansko društvo bolje je rešenje da bitanga odleži koliko treba u zatvoru, nego da se troše pare za njegovu slobodu koja ugrožava časne ljude.
