U atmosferi nacionalističke nervoze u Srbiji, dok se čeka zasedanje SB UN 19. decembra 2007, predsednik Francuske (koja nas je volela u Prvom ratu i još uvek to čini na Kalemegdanu) direktno nam je poručio:
“To što Evropa odluči da prizna neizbežnu nezavisnost Kosova ne čini nas odgovornim za činjenicu da Srbi i Kosovari ne žele više da žive zajedno. Da li smo mi odgovorni za ono što se dešavalo u Bosni, u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji? To više ne postoji, ne možemo oživeti maršala Tita. Trebalo bi da je s tim završeno. Trebalo bi razmišljati o Evropi 2007. i 2020. godine, a ne o 1945, o kojoj bi mnogo toga zanimljivog moglo da se kaže”.
Kakav šamar uručiocima četničkih penzija i revizorima sudskih odluka s kraja Drugog rata…
