Kreacionisti kritikuju Darvinovu teoriju sa stanovišta da ne može da objasni sve što bi bilo poželjno da smjesta objasni.
Alternativci u medicini kritikuju naučnu medicinu sa stanovišta da je parcijalna, a ne holistička, te da alternativna medicina može ono što naučna medicina ne može, i to u principu.
Najvispreniji među njima počinju da podozrevaju kako postoji „sila života”, peta sila u prirodi – jedino uz njenu pomoć može da se shvati sva složenost, finoća i uređenost biološke mase.
Njima je ova neargumentovana, ali potrebna hipoteza, način da naprave otklon od naučnog pristupa koji smatra da u biologiji važe zakoni fizike, ali da do sada nijesmo dosegli nivo znanja koji bi bio poželjan.
Alzo, u fizici se zna za dileme te vrste. One su legitimne, ali ih valja tumačiti i razrešavati u okviru naučnog metoda, a ne pomoću spekulacija. Dobar primer je spor Ajnštajna i Bora oko suštine kvantne mehanike. Ajnštajn je smatrao da postoje trenutno skrivene varijable, te su one uzrok neodređenosti koja postoji u okviru kvantne mehanike. Dakle, nedovoljan nivo saznanja.
Slično je sa životom. Možda ćemo nekad saznati da postoje skrivene varijable koje će u okviru naučnog metoda razrešiti suštinu života. I kao što spor Ajnštajna i Bora nije izlazio iz okvira nauke, tako bi trebali i ovde: ne mora se prizivati kreacija i autonomna medicina – dovoljno je reći da će budući razvoj nauke postepeno razrešavati dileme koje trenutno postoje. Sva će buduća proverena i proverljiva znanja ući u korpus nauke. Neće biti alternative nauci.
