Jedna od mudrosti koja se ovdje pamti i prenosi potomstvu, glasi: “što maca rodi, miša lovi”.
Poslovicu sam prvi put čuo od jednog oficira, kad sam služio vojsku u Nišu. Rečena misao, vidimo, ne dopušta ideju o evoluciji. Sve se unaprijed zna, sve je okamenjeno, ni o čemu ne treba misliti – sve je davno kodirano.
Ako je neko od njihovih, on ima samo plemenske osobine, a znamo kakve su; nema ništa individualno, to ne može biti kod njega. Slobodno, pucaj! Jer:
Znamo ko ga je rodio. (Onaj riđi pop u filmu o Srebrenici veli, ono su Turci, eno se povampiriše, svet je Srbin koji ih siječe.)
To je jedan aspekt poslovice. Sad, s druge strane, počujmo ovo. Kad sam jednom, kao student, bio na stadionu na Karaburmi, htio sam da gledam viteško fudbalsko nadmetanje Dinama i OFK Beograda. Nije mi se dalo: Dva reda iznad mene dernjao se poznati Crnogorac, koji je Veliki Srbin, beogradski glumac. Razbarušen, razlabavljene kravate, pijan, zakrvavljenih plavih očiju – pominjao je ustaše, psovao i larmao. Slučajno, natrapao sam na macu-ustašolovca. Znao sam od ranije za njegovu šovinističku slavu među četničkim busadžijama-rasistima, ali mi je, opet, presjeo direktan susret sa teatarskim prostakljukom.
Danas, glumčev sin u Skupštini Srbije objašnjava, iz dana u dan ovog proljeća 2005, nacionalni interes Srbijanaca. Ko je on?
Srbin, ali grude crnogorske izdanak!
Kad autentični lokalni Srbi, ono malo njih što dođe do šanse da rekne razumnu riječ, predlože Rezoluciju Skupštini koja bi trebalo da osudi zločin u Srebrenici, i speru ljagu sa naroda i zemlje i Zemlje, glumčev sin odbacuje taj predlog osam NVO. On ocjenjuje: Ne može tako, tekst taj je “neprimeren, implicira pokajanje celog naroda za ratne zločine.”
Dođu iz budžaka domovine, i odmah znaju šta je interes “celog naroda srbskog” koji živi u Srbiji.
Evo, reklo bi se, ono što je rodio mačak, ondašnji lovac na katolike koji su identični ustašama – zbilja lovi miševe. Gdje vidi on te današnje ustašomiševe? Naravno, u građanskom srbijanskom sloju. Ako treba da se napiše neka deklaracija (a moraće), pisaće je macin sin, i to uravnoteženo! Tako nam poručuje uskogrudić, sa imidžom goluždravog jastreba.
Pa, ipak. Ja sam protiv izreke o maci i njenom porodu. Portparol je punoljetan, i neka odgovara za svoje postupke, van porodičnog kontesta.
