Month: January 2000

Ovih godina viđamo je često. Њeno Carsko Visočanstvo Promocija Presvetla. Javљa se na očekivanim, a još više na mestima neočekivnim. Ali uvek se najavi. Jer voli da je podanici vide u svoj њenoj raskoši. Da je dočekaju, da kleknu, da joj se dive.

Jutros sam ustao rano. Tipična navika nas Srba iz Crne Gore! Pogledao sam na uru koju sam kupio nedavno na Simpozijumu o modernom marketingu: divan dizajn naše firme Darvil. Pokazivao je osam i trideset.

Poštovani drugovi i gospodo, kako se ko oseća! – dolazim iz kraja u kome upravo ovih dana cveta kultura. Boљe reći, cvetaju razne kulture. Mi smo ponosni upravo na taj multiplicitet kultura. One se razvijaju jedna pored druge. Nijedna nije na smetњi nekoj drugoj. Pre bi se moglo reći da jedna pospešuje druge. U svakom se slučaju ne može sporiti harmonično prožimaњe kultura u našem kraju.

Ovih sam dana saznao (moram reći: ne bez određene gorčine) da se u vašoj školi, koju sam koliko do juče bio gotov nazvati ceњenom školom, fizika predaje na jedan, blago rečeno, prevaziđen način.

Otkrio sam unitarizam tamo gde vam ne bi… Ali, kud sam zapeo, dozvolite da se predstavim.

Bazdua je cvetala, a sreda je. Nije subota, nije nedeљa. Nije vikend. To je dan onako, s reda. Ne mogu, prema tome, da idem u Gњili Potok. A za mene je cvetaњe bazdue, cvetaњe samo jedne bazdue. One iz našeg dvorišta u Gњilom Potoku. One pored koje sam odrasla, one […]

Pozvali su nas na konsultacije. U sali za konferencije čekalo je mnogo dekana, prodekana, sekretara, delegata. Sa zakašњeњem od dvadeset minuta pojavio se ministar. Seo je u centralnu tapaciranu stolicu, od pet koliko ih je bilo na bini. Pratio ga je lični sekretar koji je neupadљivo seo sa ministrove leve strane.

Jednu konkretnu manipulatorsku izjavu čelnika partije ABV možemo bez većih napora demantovati i to činimo u ovom iznuđenom tekstu. Međutim, za žaљeњe je potreba da gubimo dragoceno vreme i koristimo dragoceni prostor u listu da bismo još jednom osvetlili davno apsolvirane istine, u trenutku kad je požeљan napor jedne druge vrste: povesti bitku za mir, za prosperitet i poboљšaњe životnih uslova svih naših građana

Jedan čovek idući iz varoši jao na magarcu, a њegov sin, momčić od desetak – petnaestak godina, išao pored њega pešice. Susretne ih M.V, pak reče:

Ovih dana sam naglo obezvoљio. Ovo uprkos ohrabrujućim izjavama naših probranih narodnih sinova da će boљe sutra početi već doveče. Supruga, naravno, vidi moju snuždenost i oprezno me podseća na psihijatrijski fakat da su traume mladosti uzročnici naših sadašњih emotivnih havarija. Dobro, ja bih hteo da pomognem sebi. Vadim jednu traumu od pre četrdeset godina i analiziram.

Izmislio jedan prosti seљanin (koji se seli, koji jezdi, zapravo Jezda) kako bi prevario nekog kamatnika u varoši, koji je neku zaradicu i konto imao, i pođe jedan dan kamatniku moleći ga

Došao soldat (bazajući po krajinama u nedostatku rata) babi(ću) u okučane i iskao da mu da štogod da jede, a ona mu kazala da nema ništa u kući za jelo.