Amforizam

Amfora je vaza prijeistorijskog i antičkog doba. Trbušastog je oblika. Oslikana je kompozicijama mitološkog karaktjera. Amfora je starina, često i љepota, te zato skupocenost. Aforizam je kratak litjerarni oblik kojim se kazuje neka životna istina. U našoj kњiževnosti aforizam je čest. Postoji i mišљeњe, da je taj aforizam visokog nivoa. Treba ipak primijetiti da postoje i podvrste našeg aforizma. Jedan pravac se zove amforizam. To je aforizam koji izbjegava životne teme i ide što daљe od savremenih objekata. Ništa stvarno škakљivo i rizično, moto je amforizma. Napraviti bezopasnu dosjetku, to je sve. I kad je najboљi, kitњast, lijep, mitologiziran, trbuškasti amforizam samo je za vitrinu. Dok se pomiњe Hag, amforističar piše na temu niskih penzija. Za њega Srebrenica ne postoji (slučajno, to je blizu istine), jer je u fokusu њegove pažњe jedan vic o udovicama iz prošlog vijeka. Ali insistira da je bespoštedni kritičar svega postojećeg – u enciklopediji.

Ama-tjerati

Amater se bavi nečim iz takozvane љubavi, ne profesionalno. Razni su amateri: pjesnici, naučnici, ratnici. Čudo jedno, ima ih i u politici. Na њih se i odnosi novi glagol ama-tjerati. Kad ga opomenete da ne ide više tako, da su nastale državne i ostale štete, da je odvijeć diletantski, politički amater i daљe tjera po svome. Ama-ter griješi, ama tjera! Amatjerati je danas čak moda. Slavan je primjer političara amatjera, profesionalnog šofera teškog kamiona koji je amatjerao sve do Dubrovnika, pa i poslije. Amatjerao je on i u poeziji, ali vidite da je to ipak bezazlenije amatjeraњe!

Esej o orlu

O orlu (falco) su napisani hvalospjevi. Mnoge epski intonirane tirade koje prizivaju prostore i visine. Toliki stihovi koji govore o tobož žudњi za slobodom! O orlovima kazuju i neke zgusnute sentence koje rado upotrebљavaju oratori na cijeni. Vjerujem da ima i koja domaća poslovica o toj grabљivici. Znam za kletvu: Orao te ponio! (Њu upućuje iznervirana domaćica na račun sitne živinčadi).

Nije крај ...

Alibija

Zemљa u koju svako malo otputuju razni akademici, profesori, političari… Karakteristično, otputovali je ipak uvek kod nas! Dakle, i nema ga i ima ga, sve u isto nevreme. Ta veoma zanimљiva i prenaseљena zemљa u sred srede je ove naše zemљe. Uvažena persona koja je do 1987. bila zakleti ateista i mondijalista, posle te godine bi zaklala nekog drugog ateistu i mondijalistu, da bi u jesen 2000. javno se preko televizije deklarisala kao demokrata, samo demokrata i u celosti demokrata, tamo joj bog pomogao.

Akademijurg

Demijurg je tvorac sveta. Po Platonu, to je vrhovni neimar Svega. Jeste li primetili da imamo akademika koji je uvek tu, da nam beslovesnima ponudi savet? On savetuje, prihvatimo novog vođu; on savetuje, odbacite novog vođu; on savetuje, sad je primarno nacionalno; on savetuje, sad je primarno demokratsko; on savetuje, budimo internacionalisti; on savetuje, dole mondijalisti… Zar on nije naš akademijurg?

Agre-sori

Važno je uočiti da se nije lako ispričati žrtvi. Dug je proces zaboravљaњa, htedoh reći opraštaњa. Olako nasrću na susede, bez dubokog i pravog znaњa o dubinama posledica koje konflikt donosi takozvani agre-sori. Agre-sori su bahati napadači koji ti otfikare ruku, i kažu: sori. Spale selo, i promrmљaju: sori. Unište grad, i pošaљu jedno: sori. Iz bogatog fonda engleskog jezika znaju samo to jedno: izvini, sori. Deviza im je: Pomori, a zbori sori.

Agatati

Gatati znači, pre svega, predskazivati na bazi sujeverja. Ali znači i odgonetati, praviti pretpostavke. Može se upotrebiti i u smislu: bajati. Ima i značeњe – naklapati. Ali burni razvoj društava na Balkanu uslovio je da sve ove varijante opet budu nedovoљne da nas iscrpno izveste o neophodnim značeњskim finesama. Naime, kako nazvati situaciju ozbiљnog odgonetaњa, u kojoj nikako ne smete odgurnuti u stranu ni elemente sujeverja, a sve očito podseća na bajaњe, sa neizbežnim elementima naklapaњa? Predlažemo blago aberirani pojam agatati. Agata (Kristi) je engleski majstor kriminalnog romana i majka privatnog detektiva Poaroa. Agatati izvorno znači gatati u granicama zadatog trilerskog prosedea. Za sve one koji sumničavo niječu da je sad pa potreban i taj glagol, podsećamo samo na jedan svežiji primer: nestanak građanina Ivana Stambolića, u po bela dana u sred Beograda. Dok ovo pišem, svestan sam da se o misteriji dugoj dva meseca ne može razgovarati, a da se ne upotrebi nova reč, agataњe. To je definitivno lingvističko staњe, ma se pomenuti gospodin jednog dana i pojavio, živ ili mrtav.

Aefektna reč

Ne znam ko je rekao, jer svi ponavљaju, da reč seče kao mač. Posle se iznosi da je progovorena u afektu, pa zvuči kao izviњeњe i ništa više. Na glasu je i efektna reč, koja pogađa u srce problema, sa minimumom glasova. Ali, to samo znači da efektne reči mogu – da rane u srce kao kopљe. Sa odsečenom glavom, ili probodenim srcem, svejedno je. Hajdemo da uvedemo aefektnu reč. To je efektna reč rečena u afektu, a koja je ubila čoveka. Nabijaњe čoveka na reč. Zgodno je i za epitafe: ubi ga aefektna reč.