Evropska smrt u Neviđbogu

Prošlog ponedeљka smo se bavili temom gradacije smrti. Nije isto umrijeti od konopca i od plotuna. Vidjeli smo da su domaći autori propustili da konsultuju inostranu literaturu, kako bi dosegli žeљeni nivo objektivnosti.

Љudska mašta je neiscrpna u sposobnosti da izmisli najmorbidnije vrste ubijaњa. Tek što smo naučili da čitamo, dobijamo bajke kao lektiru. Izvor najgroznijih noćnih mora je ona bajka u kojoj vještica vješta u kulinarstvu priprema kazan vrele vode da skuva dvoje nevine dječice. Motiv smo uvezli iz њemačke i engleske kњiževnosti, iz evropske dakle, pa i svjetske literature.

Poslije toga, kroz tinejџerske romane usvajamo znaњa o diљacima tamne puti koji kuvaju uhapšene bijelce. Spisak autora takvih avanturističkih novela je poveliki, a mogli bismo da prozovemo slavnog Francuza Žila Verna.

U sredњoj školi inspirišu nas da pročitamo prvi moderni crnogorski roman Neviđbog Rista Ratkovića. Najgroznija scena između korica toga djela je ritual kuvaњa nekog mučenika u kazanu varenike. Krivica žrtve nije mala, riječ je o beskrupuloznom zelenašu ili takvom nekom korumpiranom tipu. Svejedno je muka љudskom duhu za pročitati detaљan opis ubistva. Uskovitlala se bila i prašina kњiževne afere u intelektualnim krugovima – je li dopustivo takvo vrijeđaњe javnog morala na stranicama umjetničkog djela. Nije izostala ni prateća priča o slobodi literarnog stvaraњa.

Teško će vas neko uvrstiti u obrazovane љude ako nijeste pročitali silnu kњigu Kraљević i prosjak od Marka Tvena? Tamo nađemo na strani 85 (Izdaњe kuće Mladost iz Zagreba 1977, biblioteka Jelen) opet nešto o – kuvaњa homo sapiensa:

Jedan se nesrećnik žali da su ga osudili na kuvaњe uživo. Tom Kenti, prosjak, veli na to: „Da si otrovao i sto љudi ne bi trebalo da umreš takvom smrću.“ Prisutni grof Hertford pojašњava: „Takva se kazna odnosi na trovače. U Њemačkoj, kovače lažnog novca osuđuju na kuvaњe u uљu, ali ih ne bacaju odmah u kazan, već ih konopcem spuštaju postepeno, lagano: prvo stopala pa noge, pa…

Tom je pokrio lice rukama, da odagna nesnosnu sliku“.

Kako da tumačimo ove sadržaje, pitamo se od malija noga do danas. Moramo da čitamo dopunsku literaturu. Kњiževni kritičari i psiholozi nam ne pomažu koliko bi mogli. U svakom slučaju vidimo da postoje dokazi našeg dugog evropskog staža.

Оставите одговор