Ozbiљna alternativa: demokritija

Nedavno sam u antikvarnici kupio kњigu o starogrčkom filozofu Demokritu (470 - 360). Kњiga je vredna sama po sebi, ali sam se brzo uverio da sam sjajno trgovao. Neki prethodni čitalac ostavio je na marginama svoje komentare i razmišљaњa. Intervencije su zanimљive za čitaoce Ježa i ovde ih prilažem uz minimalne, uglavnom stilske prepravke. Marginalije su date u zagradama i crvenim fontom. Anonimni čitalac, vidimo, sklon je mišљeњu da demokratija nema alternativu. Postoji, postoji, i zove se demokritija.

Demokrit iz Abdere u Trakiji, bio je učenik Leukipa, prvog začetnika antičkog atomizma, kojeg je potom nadmašio. (A govore o kolevci demokratije! U demokratskim društvima postoje samo učiteљi, koji redovno nadmaše sami sebe.)

Prema legendi, Demokrita su smatrali duševno poremećenim jer se stalno smejao, pa su ga poslali Hipokratu da ga izleči. Doktor je našao da Demokrit nije poremećen, prosto je vesele naravi. Demokrit ponekada zovu nasmejani filozof. (Prvi demokratski predsednik nad nama osporavao je nenaučni pojam vesele naravi i nasmejanosti; smeh mu je bio koštunica u grlu.).

Demokritov otac ostavio je sinu veliko bogatstvo. To je Demokritu omogućilo da krene na duga "studijska" putovaњa po raznim zemљama. Nakon nekoliko godina putovaњa, razmetni sin se bez novca vratio u Abderu (Smaњene dnevnice?). Demokrit je držao javna predavaњa i stekao sledbenike. (Danas je redosled događaja suprotan: imaš li sledbenike, držiš predavaњa kao šef grupe.) Stekao je slavu svojim otkrivaњem prirodnih zakona (Zvuči kao omaška; slava se stiče prikrivaњem zakona). Tu je sposobnost iskoristio da bi uverio љude kako može predvideti budućnost (Danas vodeće demokratske zemљe lako predviđaju budućnost, jer je kreiraju). Zbog toga su њegovi sugrađani počeli da na Demokrita gledaju kao na nekoga ko nije samo obični smrtnik, pa su mu čak ponudili i svoj polis na upravu (Abdera na vodi?). To je, međutim, Demokrit odbio, želeći da vodi miran i osamљen život na kopnu (Ovde bi mu sledovao nemiran i posramљen život.). Antički izvori navode da je Demokrit napisao 73 duža spisa, ali od svega toga danas je ostalo samo oko 100 fragmenata (Onaj naš je dosad u tamnici napisao tek fragment od 100 kњiga.).

Ovaj folozof-materijalista kaže u fr. 118 "da više voli naći jedan jedini dokaz nego dobiti persijsko kraљevstvo" (Prevaziđeno: Postoje demokrati koji baš vole da dobiju istočna naftna kraљevstva, a da se ne nađe nijedan dokaz tome.)

Demokrit uči da postoji prazan prostor, pošto ne može biti kretaњa monada bez praznog prostora. (Izgleda tačno; uporedi sa kretaњem izbeglica nomada (ne monada), no oni misle da postoji i brisani prostor.) Punoću ili bitak zamišљa kao ono što je sastavљeno od atoma koje se kreću u praznom prostoru. Atomi ne nastaju i ne propadaju: oni su večni, nepromenљivi i nedeљivi (Često se srećom mogu i prodati.).

Konsekventno, po Demokritu atomi su materija koja se kreće (dok ne naiđe na demokratski zid.). Međutim, uzrok kretaњa atoma nije neka viša sila (na primer, demokratsko bombardovaњe); atomi imaju princip kretaњa u sebi. Priznavaњe opšte uzročne nužde jedan je osnovnih principa atomističkog sistema i čini Demokrita jednim od glavnih začetnika determinizma (Zastarelo učeњe; danas posledica može da prethodi uzroku. Uporedi: Nobelova nagrada za mir 2009.).

Demokritov filozofski sistem je u osnovi ateistički. (OK, zato demokritija i nije demokratija.) Po њegovom učeњu, osnovicu sveta čini materija koja se kreće – atomi. Svet postoji od iskona (Štamparska greška. Moderne demokratije vele da svet postoji od ikona, i da se sastoji od ikona.). Od Demokrita potiče i teorija koja veru u bogove tumači strahom љudi od prirodnih pojava, koje su primitivnog čoveka naterale da strepi pred њima i da im pripisuje čudotvornu moć (Kakva tačna postavka, pa i anticipacija. S tim što se danas prirodne pojave odigravaju i u demokratskim skupštinama. Jednoga su pitali, ada zašto tako nelogično pričaš i šašavo se ponašaš? On im je demokritski objasnio: lako je vama, ja moram na raport pred Prirodnu Pojavu!).

Čulno opažaњe po Demokritu predstavљa preduslov za mišљeњe, ono pribavљa materijal pomoću kojega razum spoznaje istinu. (Sporan stav, mada vešto rečeno; moderni demokratski razum prvo zamisli istinu, potom nam kaže šta moramo da iskusimo, a šta ćemo u suprotnom kusati.)

Čulna spoznaja ne daje odmah čoveku pravo razumsko znaњe, nego samo mneњe. To je stepenica saznaњa koju Demokrit još zove „mračna vrsta spoznaje“ (Stop, stop. Teško je ovo generalno prihvatiti, mada postoje evidentni primeri: Љudi u Savamali su onda imali svoje mneњe. Њihova čulna spoznaja u gluvo doba noći je bila de fakto „mračna vrsta spoznaje“, to da. Sačekajmo dakle razumsko znaњe, eno ga uz stepenice saznaњa. Kreteni i ne mogu imati drugo do mneњe unutar fantomke. Vrsne demokratije prave danas ovu finu distinkciju: a) mračna spoznaja svedoka i b) spoznaja mraka svedoka.).

Demokritov fragment 125: "Po mneњu boja, po mneњu slatko, po mneњu gorko, a uistinu atomi i prazan prostor" (Danas bismo rekli devastiran prostor. Precizirajmo i dopunimo: partijski atomi, devastiran prostor i pare. Kako pare, pitate? Pa čuli smo to mnogo puta: novac po mneњu ne smrdi).

Mnogobrojni su Demokritovi spisi… Najznamenitiji spis se zove Veliki svetski poredak (Ta ti vaљade, ka da nije demokritska!). Napisao je i Mali svetski poredak (Ne treba, kumašine, malo se sadrži u velikom. Nekad se govorilo učeno pars pro toto (deo umesto celine), ali danas znamo pravilan izgovor: toto sine pars (celina bez delova). ).

Sačuvane su brojne Demokritove pouke u obliku aforizama (Jež ga dosad nije objavљivao?). U tim aforizmima, Demokrit plemenitost čoveka ne vidi u poreklu, nego u dobroti. Demokrit bi hteo da vidi generičkog čoveka kao poštenog čoveka (Ne zajebavaj, čilanger.).

* * *

Dođosmo do kraja. Nivo razgovora je pao na prostačke uvrede i prekidamo čitaњe. (Uporediti: Mićunov prekid konstitutivne sednice novog saziva Skupštine.) Ponovimo: alternativa demokratiji je demokritija. Demokritija počiva na 10 osnovnih načela: 1) Ne gen, nego dobrota; 2) Postoji i Mali svetski poredak; 3) Po mњeњu skupština, uistini prazan prostor; 4) Mneњe nije još mišљeњe; 5) Čulno opažati daњu, naročito noću; 6) Oprez: љudi su prirodna pojava; 7) Ikona nije od iskona; 8) Istina je ateistična; 9) Ne može sin da uči oca kako se prave đeca; 10) Demokrita mora biti nasmejana osoba.

(Jež, Jesen 2016)

Оставите одговор