Sikofant(om)

Zadњih godina se lepo zaokruglio i pristaje mu svaki okrugli sto. Gde je on, poluluk je više polulud, s druge strane je polumuk. Zvaćemo ga ovde Stole (lingvistička tehnika pars pro toto).

Kome god da je Stole bio neophodan, dobro ga je smislio. O, koliku je dobronamernu naivnost ispoљio onaj koji je prvi zavapio: ne može se imati mačka koja laje. Može, tugo moja, može.

Kako okrugle mudrosti napreduju, Stole se sve više nadima. Circulus vitiosus se talasa. Svi očekujemo (žudimo) da se iznebuha među učesnike trabuњava duha pojavi Mali Princ i postavi, bez ikakva uvoda, ono nezaboravno uglađeno pitaњe našeg detiњstva: Gde su љudi?

Pred našim očima golobrst Klevete.

Lapavica Prostakluka.

Љudi sa periferije (stola) hteli bi da pobiju Stoleta (pre nego se ugase kamere i on њih pobije). Ali je još Andrić govorio: tako ga je lako pobiti, da se to ne može. Ne sećam se na koga je tačno mislio tog momenta, nije ni važno; svako vreme Poleta ima svoga Stoleta...

Što Stole kaže, televizija će kasnije emi-novati. Dnevnik, sve u šesnaest (časova).

Selo gori, a auditorijum se šešљa.

Оставите одговор