Riter(n)

Nemajući časnog izbora, prešao je s koњa na magarca. Svi pošteni magarci su mislili da je to Њegova degradacija. Logika je na mestu: da nije tako, On bi promenio redosled upotrebe tegleće marve. Uostalom, i smisao narodne izreke je u tome.

Među koњima nije bilo takve jedinstvene ocene postupka. Obični brdski koњi prećutno su se složili sa razvojem situacije. Dosta neishraњeni, zadovoљno su rzali - teret sa њihovih leđa prešao je na nečija tuđa. Lakše se diše, a šta će biti sutra, videćemo. Tako je rezonovala ova povelika grupa iz klase tegleće stoke. Ja koji znam podatak da takav jedan koњ raspolaže sa samo pola koњske snage, imam razumevaњa za površnost stava.

Drugačije su reagovali uhraњeni, nalickani koњi sa parade. Vazda iščešagijani, brinuli su za svoj status posle važne personalne promene. Њihov posao nije tako težak, ali odgovoran jeste - ako se te dve stvari smeju olako podvajati. Izvesna rutina paradiraњa je od značaja, te se sa zebњom gleda i na najsitnije promene. Ali odlučno negodujuće њištaњe nije se čulo. Dramatičnih perturbacija u њihovom životu i radu, čini se, neće biti. Ta ko god dođe, trebaće mu parade! Ene. Nikad nije bilo da se nije paradiralo. I nikad neće biti da se neće nekako stvar zakititi! Tako da se reakcija paradnih koњa može shvatiti i kao prećutna. Opet, ne mogu sebi dopustiti da direktno kritikujem to ponašaњe. Ni ja bogami ne rizikujem svaki dan parče hleba, tj. mericu zobi. Za paradne koњe, izreka: s koњa na magarca, poprima ton zle slutњe: napusti paradu, te na џadu! Hvala lepa.

Poučno je bilo ponašaњe takozvanih državnih koњa. Enormno krupni, svakako uhraњeni, odlikuju se postojanošću (možda su samo tromi?). Služe da povuku, kad zatreba, snažno u jednom pravcu. Oni su strategijski koњi. Ne pocupkuju, ne vrpoљe se.

Bog zna kako se i razmnožavaju. Ali nikada nije bilo da ih nedostaje. I slava Svevišњem da je tako. Postojanih poslova i krupnih pravaca i temeљnih poslenika mora vazda biti ako smo ozbiљni. Kako su se oni poneli u celoj koњsko-magarećoj stvari? Povukli, i još vuku, dok im ne kaže dosta. Zameram li ja nešto њima? Ne. To su koњi sa kalpacima. I nikada se nisu izdavali za lipicanere. Kad rekoh lipicaneri! Šta naglasiti o њima? Ništa, za ovu priču nisu važni. Oni su ergela. Specijalna ergela. Specijalna ergela za specijalne namene. A često i ne viđaju belog dana, spremajući se za sudњi dan. Nisam obuhvatio sve učesnike u koњskoj populaciji. I ne moram, ni svi koњi nisu zaslužni, kao što ni svi zaslužni nisu koњi.

No, pošteni magarci sa početka priče ipak nisu u pravu. Mada postoji bojazan da olako izričem kvalifikacije, postoje, i te kako, i nepošteni magarci. Њima je s početka bilo jasno da će koњ biti sipљiv, a magarac prerasti u pegaza. Može li magarac da se očas transformiše u pegaza? Ko je god čitao grčke mitove, zna da može. Kako li je tek tu lekciju savladao neko ko svako malo skokne do Grčke! Hoću da kažem da su nepošteni magarci ne samo videli pravu suštinu smera koњ-magarac, nego su je i kamuflirali. Da Milo Zlo ne čuje! Treba biti objektivan, ne samo kivan. Jes za ponos kad je jedini izlaz onaj najboљi. Veština veštice! Kad se takva akrobatika dogodi šahistima, partija se nazove: večno zelena.

Kad se to narodu dogodi, partije se zapamte kao temeљno nezrele. Samo, budimo nemogući i ne tražimo realno; pitam ima li snage u riteru koji se uspešno ritnuo na narodnu izreku? E.

Оставите одговор