Car Trajan

Vredno je pažњe povremeno prisećaњe na imperatora Trajana. Stupio je na vlast 98. I bio na čelu države sledećih devetnaest godina. U Rimu je zidao mnogobrojne veličanstvene građevine, naročito na Forumu Trajanovu. U provincijama je gradio puteve i pristaništa.

Ratovao je pet godina sa Tuđinima preko Dunava, i pobedio. Da bi sprečio upad Germana, opasao se Zidom. Imperija se tada širila na 7 miliona kvadratnih kilometara, a imala je 70 miliona podanika. Trudio se da unapređuje zemљu. Uspomena na њega ostala je lepa. Posle њega, Senat je pozdravљao svakog novog vladara rečima: "Da si srećniji od Avgusta i boљi od Trajana".

I nama se kroz istoriju više puta događao car, ovakav ili onakav, ali Trajan. Jedan od њih nam je posebno skrenuo; našu pažњu na Sebe.

Stupio je na presto pre sto godina, ili se narodu samo tako čini. Zvanično se to krunisaњe obavilo zamalo pa 98. (nestrpљeњe!). Koliko će da vlada ne znamo, ali su analogije sumorne. Razidao je mnoge veličanstvene građevine. Međutim, obožavao je forume. U provincijama je obećavao puteve, a od pristaništa ništa. Nije ratovao pet godina sa TuđManima preko Dunava, ali je izgubio. Da bi sprečio upad GerMana i šireњe Mana, opasali su ga Zidom, pa je narod ostao čist ko pištoљ. Hteo je da proširi imperiju na 70 miliona kvadratnih kilometara i da je naseli sa 7 miliona stanovnika. Trudio se da uzemљi napredak. Uspomena na њega ostaće slepa. Za њegove vlade, u inat je pozdravљao sve druge političare rečima: "Da ti se posreći od Jula i da si po voљi Trajana."

Dugo se mislilo da on nije car Trajan. Vremenom se ispostavilo da je Trajan i da trajniji ne može biti.

Car Trajan se ne meњa, izuzev (retko) po padežima. Ako nastane potreba da se meњa po padežima, meњa se jedino ovako: Trajan; Trajnoga; Trajnome; Trajnoga; o, Trajni; sa Trajnim i o Trajnome. Neophodna su maњa uputstva za upotrebu ovih prdeža. Najčešće je u opticaju dativ. Vokativ je skoro nepotreban, tu je i kad ga ne zoveš. Instrumental je obavezan, a lokativ svakodnevan.

Za њegove (v)ere muzika je doživela procvat. Naročito jedna forma њena: na svadbama, kad su izbori, po selima i poselima čulo se narodњaka-њe. Emotivnija podvrsta narodњakaњa zvala se brunclikakaњe.

Њegove pristalice su na spontanim mitinzima (trijumfi) nosile Њegove slike sa natpisima: in hoc signo vinces (u Slobodnom prevodu: ovim ćeš se znakom pobediti).

Od ličnih osobina navodimo dve, mada su i ostale dosta navedene. Bio je slabodouman. Važio je za čoveka neokaљane obrazine.

Uvek se zalagao za miran rat do istrage. Samu istragu je, međutim, brižљivo zaobilazio.

Voleo je da blagosiљa narod, rečima: veselili se dabogda!

U procesu realizacije ove žeљe, prva dva slova su se zaturila.

Оставите одговор