Anatomija jednog murala

I pored opšte nestašice, lako je našao prostor, izazovan zid za realizaciju svoje grandi-Ozne, skoro monstruozne ideje. Opštenarodnom akcijom napravili smo mu dovoљno visoke, nadasve pouzdane merdevine. (Digresija: u reči merdevine koren je od jedne nužne italijanske reči.)

Za samo pridržavaњe merdevina bilo je dosta kandidata, uvek na pretek, tako da je Naš Avanturistički Umišљeni Muralista (u daљem tekstu: NAUM) u svakom trenu imao na probir momaka za užu ekipu pomagača. A u њoj je bilo četrdeset alauka! Ni jedan više, a retko po jedan maњe. Predvodio ih je Naumova desna ruka, delija po imenu Duka. Ali kako je bio poznat i kao Naš Elitni Uškopљeni Majmun, neretko se odazivao na nadimak NEUM.

Oslikavaњe murala otpočeli su Naum i Neum negde još krajem prošle decenije, pa ipak: ucrtavaњe piktoresknih detaљa još traje. Ta, velika dela ne nastaju preko noći! Uporno četrdeset velikoučenika dodaju kreč, građu, boju i lepila; nadamo se skorom kraju...

Centralni objekat murala je zamandaљen prozor. Prozor ima mnogo pregrada, možda je i tamnički. Pošto ima istorijski značaj, intervencija na ovom prostoru mora da bude krajњe diskretna, objašњavao je Naum. Prost narod je, stojeći pred zidom, video da je intervencija u stvari konkretna. Pošto se na ovom mestu nekada solidno živelo, obećao je Naum, dobar život naći će se u refleksu zatvorenog prozora na zidu. Mural će simbolisati izlazak dobrog života iz fikcije u prostor i svet.

Jasno se vide i skice budućeg staњa. Jedno siroto dete peњe se na prste i blaženo viri kroz prozor. Dete je kost i koža, sa loptastim stomakom. Parče stakla liči mu na kompjuter i ono se čedno smeška. Gleda gore, oči mu gore, a dole, њegovoj majci je sve gore i gore. Ona prosi na ulici; zabrađena, sva u crnom, glavu je savila i ruke položila na asfalt.

Kraj crne žene stoji crna mazda. Iz њe se pomaљa zadriglo stvoreњe, maљavo kao mazga. Pruža gojaznu ruku, s prsteњima i lancima i uzima sitniš pred nesrećnicom.

To je siže gole jave, ali Naum i Neum znaju da je mural uvek i elemenat urbane aktivnosti. Sećaju se Meksika i imaju na umu prosvetiteљsku funkciju morala (pardon, teška štamparska greška: murala). Ali je naš Sikeiros bezbrižan. Idol mu je muralni uzlet pećinskog čoveka. Ne zazire ni od Ruzveltovog koncepta; priziva narod sa javnih nereda na javne radove, ili ako ovih ne bude bar na redove. Zabrinut je što će mural biti ukras koji se neće moći ukrasti.

Pojavile su se i prve kritike umetničkog nedela. U jednoj od њih se konstatuje:

Uslikavaњe se skladno i ladno logično odvija, nadasve kontinuirano. Њegova stvaralačka avantura obeležena je atmosferom nadrealizma dekirikovskog tipa. No taj je nadrealizam u umetnikovom doživљavaњu svakodnevљa utemeљen. Stvarnost je na zidu dograđivana, te domaštavana. Naum, dakle, pripada onom soju umetnika koji su spremni da impulse sveta i vremena u kome živimo prelome kroz vlastitu prizmu i kičmu naroda, kroz sopstveni bes i svest i tuđe biće. Њegov je mural ispovedni; predstavљa intimni dnevnik. Zbirka komentara onoga što je umetnik znalački događao narodu. Sadržaj se likovno obrazlaže, ponekad samo slaže, uvek laže - a nanovo se definiše kao moderna stvarnost: muralnost. U aktuelnom trenutku stvaralaštvo Nauma definiše se kao asocijalno asocijativno, a naglašeno aps-traktno. U њemu je mnogo asocijacija na životno okružje i to je umetnikovo tajno oružje. U slojevima nijansiranih kolorističkih površnosti prepoznaju se obrisi silueta (ili onog što će ubrzo biti silueta). Neretko i neobrazovani posmatrač vidi da se tu i tamo na muralu umetnik nadahnuto koloritnuo. Izraz uvek stiže do istinske piktoralne (a da koje druge?) slobode. Asocijativni predeli su poligon plastičke misli izrečene racionalno. Likovni elementi, koji nisu Naumu strani, osobeni su. To su boja farbaњa i linija napretka. Boja je stišana (da zlo ne čuje), s odmerenim valerskim odnosima; gradirana je od svetlijih do tamnijih tonova, pa je ostvarena rasprostrtost i dubina nekakvog osećajno sasvim subjektivistički intoniranog prostora murala. Moj bogo! A liniju čuva kao zmija noge! - nije eksplicitno iskazana, ne daje direktan trag već se utisak o њoj tvori na dodirima dve (kolo-rističke) partije. Takva linija teče (linija koja teče) i ispisuje blagu ekspresiju kojom umetnik oplemeњuje svoj zidni kredo, dajući svoj vlastiti državni kredo i ispoљavajući svoj poetski ustav.

Naum je kroz usta Neuma kratko ovih dana rekao da u stvari radi na ciklusu Urušavaњe pros-tora. Umetnik se bavi egzistencijalnim usudom naroda, (uh, ne zapeta nego tačka!).

Svi veliki narodi imaju poznate Zidove (Veliki kineski zid, Zid plača...). Naš zid sank-cija više nas ne gleda belo: oslikan je.

Nismo mi zemљa bez murala.

Оставите одговор